Elektro-rok zajebancija
Obično bih synthpop zvuk vezao za neki poluiritantni,
ženskast i smoren glas, ali pevač benda Future Islands, Samuel Herring, toliko
snažnim i iskrzanim rok glasom daje kontrast koji je potreban kako ovaj sastav
ne bi postao samo još jedan od. I da nije njegovog glasa ne znam koliko bih se
zadržao na ovom albumu. Seasons (Waiting On You), prvi singl s albuma, počinje
retro sintić varijantom tipa Voyage,Voyage
od Desireless, a posle upadaju bubnjevi i postaje nešto drugo tipa Chris Isaak,
posle taj glas počinje da peva i onda se sve sliva u savršenu izbedelu nijansu
koja se zove Sad. Bilo je dovoljno da čujem prva dva stiha pesme i to je bilo
to. Spirit, druga pesma, opet isto počinje sa sint igrarijom, onda se Herringov
glas pretvara u neki bas, a onda odlazi odsečnije u visine kao da peva rege, i
onda shvatam da je ovo u stvari teška elektro-rok zajebancija. I onda mi se još
više sviđa. Nema ništa bolje od toga kad muzičari sebe ne shvataju ozbiljno.
Sve se to ovde čuje, i zato je toliko zabavno. I zato je ovo jedan od boljih
snimaka koje sam čuo u poslednje vreme. Pored prva dva singla, Seasons i A dream of You and Me,
izdvojio bih Doves – razigranu temu o
letu, s posebno zanimljivim strofama. Ne znam na šta me sve ovo podseća, Peter
Gabriel, Steve Winwood... Ali čini mi se da je ono što ih čini još zanimljivijm
zapravo sloboda u kreiranju teksta. Eliptične rečenice, nabijene slikama, bez
patetike i preteranog objašnjavanja koje ubija mističnost pesme.
As it breaks, the summer will wake
But the winter washed what’s left of the
taste
As it breaks, the summer will warm
But the winter craved what’s lost
Crave what’s all...gone away
We've traded places times before
We were Built for making love and not for
war
I’m screaming fire! Fire!
Watching from the door
I’m feeling burnt clean, under your eyes
Putting me out
No comments:
Post a Comment